уторак, 11. август 2009.

NADOKNADA IZGUBLJENOG VREMENA

НАДОКНАДА ИЗГУБЉЕНОГ ВРЕМЕНА

Небрига о природи, као облик моралног изопачавања у једном друштву, представља веома сложену и слојевиту појаву. Она увек и свуда има неслућену разорну моћ. Један од основних услова европске интеграције наше земље управо је брига о природи и развој еколошке свести. Неопходно је да просветни радници едукују и мотивишу младе људе, и то на почетку њихових професионалних каријера.

Еколошка свест гради се од тренутка када дете почне да схвата и проучава свет око себе. Утицај околине на ставове и личност појединца је неминован. Само здрава и еколошки образована околина може да омогући здрав опстанак будућих поколења.

Формално еколошко образовање деца и омладина добијају кроз образовни ситем, још увек крут и теоријски, без могућности искуственог учења. Природа, њене лепоте, тајне и потреба за њеним очувањем не може и не сме бити теорија, већ начин живљења, са јасном одговорношћу сваког младог човека.

Размислимо мало о школском дворишту. Школска дворишта имају здравствени, психолошки, естетски али и едукативни значај. Нажалост, најчешће нису плански уређивана да испуњавају све ове улоге, а највише је занемарена едукативна улога. Један од начина да се градској деци омогући контакт са природом у настави је коришћење школских дворишта у те сврхе.

Најбољи начин да се ученици упознају са процесима који се одвијају у природи, са живим бићима, са утицајем човека на природу јесте директно посматрање ових појава у природи. Ученици градских основних школа ретко имају могућност за наставу у природи, а често о поменутим појавама знају само на основу текстова и слика из књига. Таква знања нису трајна и немају довољан значај за подизање еколошке свести ученика и стварање пријатељског односа према природи. Један од начина да се овој деци омогући контакт са природом у настави је коришћење школских дворишта у те сврхе.

Школска дворишта могу бити тако дизајнирана да подстицу учење и да нуде мноштво разноврсних природних објеката за различите наставне активности. Могуће их је користити у подржавању како наставног процеса, тако и васпитног и социјалног елемента (дружење и игра).

Битно је да шитава школска заједница буде укључена у стварање и одржавање оваквих дворишта јер је то једини пут да се код ученика креира правилан однос према својој непосредној околини. Ту је улога наставника пресудна за мотивацију деце. Само уз заједничку мотивацију и залагање читаве школске заједнице (школска управа, наставници, ученици и помоћно особље) могуће је формирати, користити и одржавати оваква школска дворишта.

Школско двориште треба да буде тако уређено да пружа могућност и за едукацију и за спортске игре и за дружење. Лепо уређено допринеће унапређењу животне средине и читаве локалне заједнице, као и развоју еколошке свести.

Развој еколошке свести и пораст потребе за еколошким информацијама, доводи до потребе развоја неформалног еколошког образовања. Битну улогу у овом сегменту поред државних институција и медија играју удружења грађана и истакнути појединци, који својим иницијативама поспешују развој одрживог друштва.

Двадесети век обиловао је крупним, а за неке би се могло рећи драматичним догађајима од којих су неки названи револуцијама (технолошка, демографска, научна, нуклеарна, компјутерска идр.) Међу ове догађаје треба уврстити и „ еколошку кризу“, појави која је јасно уочена и дефинисана почетком 70-тих година двадесетог века.

Приметно је да су одлуке међународних скупова и форума, регионалних конвенција, па и националних закона у многим земљама, па и у нашој, више декларативне, а спроводе се само делимично.

Питање савременог загађења је глобално, те стога одговор на то питање треба да да читаво човечанство уједињено и одлучно. Наша планета је лопта који многи шутирају.

Границе загађивања животне средине су врло широке, а локални извори загађења често изазивају штетне ефекте на врло широком простору. Ти штетни ефекти манифестују се на све: ваздух, воду, земљиште, храну, материјале и све популације зивих организама, укључујући и људску.

Статистички подаци су застрашујући, а генерацијска еколошка свест забрињавајућа. Огроман број хемикалија које су у циркулацији и други небиолошки и биолошки агенси значајно угрожавају здравље људи. Те хемикалије употребљавају се у индустрији која производи свакодневне потребштине за домаћинства и специфичне потребе појединца, а троше се веома непажљиво и нерационално.

Загађивање и дефицит воде, загађивање ваздуха, чврсти отпад, деградација земљишта, крчење шума, смањење биодиверзитета, атмосферске промене - чине свакодневницу живота на нашој планети.

Док у учионици боравим са децом, чини се да се промене на горе споро дешавају, да има времена, генерација коју имам пред собом није угрожена. Тако се само чини.

Млади људи су они који треба да заступају и примењују нов, одговоран и сврсисходан приступ трошењу природних богатстава, да допринесу правилном развитку еколошког образовања на нивоу читавог друштва, а специфично будуће породице коју треба да заснују.

Градови и насеља својим функционисањем на неадекватан начин загађују земљиште, воду и ваздух. Они су специфични извор загађујућих супстанција, јер се на релативно малом простору налази сакупљен велики број појединачних извора загађивања, али и велики број људи. Извори загађивања су топлане, саобраћај, тешка и хемијска индустрија.

Амбалажна револуција савременог света чини да појединац у урбаној средини у нашој земљи ствара скоро тону отпада годишње, чиме постаје веома битна његова одговорност и еколошка свест.

Бука, исто као и остали облици загађивања природне средине, испољава штетне ефекте на организам у зависности од фреквенције, интензитета и времена излагања. У нормалним условима урбаног начина живота изложени смо прекомерној буци, чија јачина варира између 60-80 Дб.

У широк оквир појма загађења може се уврстити и утицај животне средине на психичко здравље. Савремени начин живота је стални извор настајања стресова и фрустрација.

Сви набројани аспекти загађења исходују несигурној будућности читавог човечанства и са правом почињу да забрињавају и сваког појединца.

Млади су одговорни за сопствену будућност, јер није „на младима свет остаје“, већ „младима свет остаје“.

И зато овај текст.

Мирослав Грбић, професор историје

ZAŠTO BITI MLAD(I) ČLAN SINDIKATA


Због веома тешке укупне ситуације у нашој земљи, као последици транзиционих процеса и низа грешака из блиске и далеке прошлости, права радника су доведена у питање, и у великом броју случајева се крше без обзира на постојеће правне регулативе. У овако тешкој ситуацији посебно су погођени млади људи који су због економске кризе и слабих могућности запослења принуђени да трпе разне облике искоришћавања од стране послодаваца. Млади, као посебно осетљива групација, изузетно су подложни манипулацијама, слабо су информисани, и нису свесни својих права. Нажалост, у нашој земљи није реткост да млади радници често раде и додатне послове који нису у опису њиховог радног места, за које не добијају додатну надокнаду, (нпр, административни радник обавља и послове одржавања хигијене) и због тога имају слабије професионалне резултате, који их коче у развоју каријере.

Младе људе треба научити да су социјална заштита и права радника најбоље заштићени уколико држава има ефикасне системе заштите и сталан социјални дијалог са представницима репрезентативних синдиката, као и да снага синдиката лежи у снажно организованом чланству које је свесно заједничких интереса и спремно да се за њих бори.

Изузетно је важно да млад човек буде правилно информисан већ на почетку своје професионалне каријере о радним правима и обавезама према послодавцу. Да би у потпуности остварили сва своја права и да би их унапредили, треба да се упознају са свим видовима синдикалне заштите, као и о међународним конвенцијама и препорукама међународне организације рада којих је наша земља потписник.

Младе треба едуковати о синдикалним слободама и заштити синдикалних права, о правима радника на организовање и на колективне преговоре, о различитим облицима запослења, о једнакости награђивања мушке и женске радне снаге за рад једнаке вредности, о дискриминацији у погледу запошљавања и занимања, о професионалној оријентацији и стручном оспособљавању у развоју људских ресурса, о престанку радног односа на иницијативу послодавца, о условима рада и сл.

Млад човек, на почетку свог професионалног ангажмана и укључивања у све токове друштвеног живота, налази се у изузетно тешкој ситуацији приликом заснивања породице. У економском окружењу у којем токови сиве економије заузимају још увек недопустиво висок проценат укупног економског живота, млади људи су принуђени да своју шансу траже у било којој врсти посла који им се нуди, чиме се унапред одричу сваке врсте заштите. Треба их едуковати о њиховом праву на трајно запослење као предуслову за планирање своје будућности и оснивања породице.

Свака генерација има своје специфичне потребе и проблеме, свет око нас се мења, али глобални токови развоја исти су у сваком модерном демократском друшту, какво је надамо се наше. Изузетно је важно да се пренесу позитивна искуства из земаља које имају развијене и ефикасне системе заштите и организовања радника, као и синдикалног удруживања на сваком нивоу. Не треба „измишљати топлу воду“. Млади у Србији су тражећи прво запослење у веома незавидном положају. Имајући на уму укупну економску ситуацију и незапосленост, за младе је отежавајућа околност и недостатак радног искуства које би навели у биографији. Млади се сусрећу не само са проблемом у проналажењу посла, већ и при заштити својих радних права када уђу у свет запослених.

Готово по правилу, млади који су запослени, запослени су на одређено време тако да се налазе у крајње неповољном положају - без сталног запослења, кредитно неспособни и ускраћени за могућност решавања важних животних питања. За оне сретнике који успеју да пронађу посао настаје нови проблем, а то је несигурност радног места. Због свих ових проблема млади су принуђени да прихвате и послове у неформалном сектору јер за младог човека жељног свега, сваки посао је примамљив, па чак и рад на црно за њих не изгледа црно, јер је најважније добити кеш у руке. Због тога је неопходно едуковати младе људе да је рад на црно једна од највећих пошасти у друштву. Треба их информисати да ако им послодавац не даје уговоре о раду постоји огромна шанса да ће их преварити, опљачкати, обесправити и искористити. Непријављивање радника пружа послодавцу сигурно залеђе да ће се за кршење закона и искориштавање својих радника моћи извући некажњено. Зато је важно васпитавати младе људе још у средњој школи, пре него што почну да траже посао, да инсистирање на својим радним правима значи држати до свог достојанства.

Проблем регрутовања младих у синдикате је у нашој земљи изражен у још већој мери него у земљама Европске Уније. Регрутовање младих у синдикате је бољка која оптерећује функционисање сваког синдиката који размишља о својој будућности и жели да се развија. Слаба заступљеност младих у чланству синдиката узрокована је са једне стране проблемом незапослености у нашој земљи, а са друге стране њиховом недовољном информисаношћу о предностима синдикалног удруживања и организовања. Због негативног наслеђа из прошлих система млади људи доживљавају синдикате као традиционалне бирократске организације које не одговарају модерном стилу живота.

У циљу превазилажења проблема незаинтересованости младих за учлањење у синдикат неопходно је активно решавање свих проблема са којима се млади суочавају пре ступања на тржиште рада и проблема младих радника. То се најбоље постиже двосмерном комуникацијом, едукацијом младих са једне стране и истовремено дајући им могућност да сами изнесу своје мишљење и проблеме. Младима је лакше да успоставе добру комуникацију са својим вршњацима и пре ће њима изнети своје проблеме него старијим особама. Међу младима преовлађује став да су синдикат и проблеми рада и запошљавања теме којима се искључиво баве „стари, као и да су то сувопарне теме које њих не интересују. Најефикаснији начин да им се презентује ова тематика јесте управо преко њихових вршњака, чланова синдиката који ће им изложити ову проблематику на начин примерен њиховим годинама и интересовањима, и приказати им чланство у синдикату као атрактивну могућност да сами промене нешто у свом животном окружењу и допринесу побољшању квалитета сопственог живота и рада.

Код младих је неопходно развити осећај заједништва и солидарности како у непосредној околини тако и у свету, што је уједно и један од темељних циљева синдикалног рада, а млади би требали да буду снага која ће донети нове идеје и усмерити даљи развој синдикалног покрета.

Младима треба указати на искуства из света и упознати их са синдикалним активностима њихових вршњака из осталих делова Европске Уније и света уопште. Треба им такође указати на чињеницу да је за развој синдикалног покрета у свету неопходна сарадња са сродним организацијама на интернационалном нивоу како због размене позитивних и негативних искустава, тако и у циљу подршке будућим акцијама које ће се водити на глобалном нивоу. Није на младина свет остаје, већ младима свет остаје.

На основу свега реченог, јасно је да снага синдикалног организовања лежи у младима. Треба је пробудити.

Мирослав Грбић, професор историје

Мобил. 065/555-95-88

Mail: oglednovisad@gmail.com

Dobrodošli!

Eto, za sada dobrodošli!