Због веома тешке укупне ситуације у нашој земљи, као последици транзиционих процеса и низа грешака из блиске и далеке прошлости, права радника су доведена у питање, и у великом броју случајева се крше без обзира на постојеће правне регулативе. У овако тешкој ситуацији посебно су погођени млади људи који су због економске кризе и слабих могућности запослења принуђени да трпе разне облике искоришћавања од стране послодаваца. Млади, као посебно осетљива групација, изузетно су подложни манипулацијама, слабо су информисани, и нису свесни својих права. Нажалост, у нашој земљи није реткост да млади радници често раде и додатне послове који нису у опису њиховог радног места, за које не добијају додатну надокнаду, (нпр, административни радник обавља и послове одржавања хигијене) и због тога имају слабије професионалне резултате, који их коче у развоју каријере.
Младе људе треба научити да су социјална заштита и права радника најбоље заштићени уколико држава има ефикасне системе заштите и сталан социјални дијалог са представницима репрезентативних синдиката, као и да снага синдиката лежи у снажно организованом чланству које је свесно заједничких интереса и спремно да се за њих бори.
Изузетно је важно да млад човек буде правилно информисан већ на почетку своје професионалне каријере о радним правима и обавезама према послодавцу. Да би у потпуности остварили сва своја права и да би их унапредили, треба да се упознају са свим видовима синдикалне заштите, као и о међународним конвенцијама и препорукама међународне организације рада којих је наша земља потписник.
Младе треба едуковати о синдикалним слободама и заштити синдикалних права, о правима радника на организовање и на колективне преговоре, о различитим облицима запослења, о једнакости награђивања мушке и женске радне снаге за рад једнаке вредности, о дискриминацији у погледу запошљавања и занимања, о професионалној оријентацији и стручном оспособљавању у развоју људских ресурса, о престанку радног односа на иницијативу послодавца, о условима рада и сл.
Млад човек, на почетку свог професионалног ангажмана и укључивања у све токове друштвеног живота, налази се у изузетно тешкој ситуацији приликом заснивања породице. У економском окружењу у којем токови сиве економије заузимају још увек недопустиво висок проценат укупног економског живота, млади људи су принуђени да своју шансу траже у било којој врсти посла који им се нуди, чиме се унапред одричу сваке врсте заштите. Треба их едуковати о њиховом праву на трајно запослење као предуслову за планирање своје будућности и оснивања породице.
Свака генерација има своје специфичне потребе и проблеме, свет око нас се мења, али глобални токови развоја исти су у сваком модерном демократском друшту, какво је надамо се наше. Изузетно је важно да се пренесу позитивна искуства из земаља које имају развијене и ефикасне системе заштите и организовања радника, као и синдикалног удруживања на сваком нивоу. Не треба „измишљати топлу воду“. Млади у Србији су тражећи прво запослење у веома незавидном положају. Имајући на уму укупну економску ситуацију и незапосленост, за младе је отежавајућа околност и недостатак радног искуства које би навели у биографији. Млади се сусрећу не само са проблемом у проналажењу посла, већ и при заштити својих радних права када уђу у свет запослених.
Готово по правилу, млади који су запослени, запослени су на одређено време тако да се налазе у крајње неповољном положају - без сталног запослења, кредитно неспособни и ускраћени за могућност решавања важних животних питања. За оне сретнике који успеју да пронађу посао настаје нови проблем, а то је несигурност радног места. Због свих ових проблема млади су принуђени да прихвате и послове у „неформалном“ сектору јер за младог човека жељног свега, сваки посао је примамљив, па чак и рад на црно за њих не изгледа црно, јер је најважније добити кеш у руке. Због тога је неопходно едуковати младе људе да је рад на црно једна од највећих пошасти у друштву. Треба их информисати да ако им послодавац не даје уговоре о раду постоји огромна шанса да ће их преварити, опљачкати, обесправити и искористити. Непријављивање радника пружа послодавцу сигурно залеђе да ће се за кршење закона и искориштавање својих радника моћи извући некажњено. Зато је важно васпитавати младе људе још у средњој школи, пре него што почну да траже посао, да инсистирање на својим радним правима значи држати до свог достојанства.
Проблем регрутовања младих у синдикате је у нашој земљи изражен у још већој мери него у земљама Европске Уније. Регрутовање младих у синдикате је бољка која оптерећује функционисање сваког синдиката који размишља о својој будућности и жели да се развија. Слаба заступљеност младих у чланству синдиката узрокована је са једне стране проблемом незапослености у нашој земљи, а са друге стране њиховом недовољном информисаношћу о предностима синдикалног удруживања и организовања. Због негативног наслеђа из прошлих система млади људи доживљавају синдикате као традиционалне бирократске организације које не одговарају модерном стилу живота.
У циљу превазилажења проблема незаинтересованости младих за учлањење у синдикат неопходно је активно решавање свих проблема са којима се млади суочавају пре ступања на тржиште рада и проблема младих радника. То се најбоље постиже двосмерном комуникацијом, едукацијом младих са једне стране и истовремено дајући им могућност да сами изнесу своје мишљење и проблеме. Младима је лакше да успоставе добру комуникацију са својим вршњацима и пре ће њима изнети своје проблеме него старијим особама. Међу младима преовлађује став да су синдикат и проблеми рада и запошљавања теме којима се искључиво баве „стари“, као и да су то сувопарне теме које њих не интересују. Најефикаснији начин да им се презентује ова тематика јесте управо преко њихових вршњака, чланова синдиката који ће им изложити ову проблематику на начин примерен њиховим годинама и интересовањима, и приказати им чланство у синдикату као атрактивну могућност да сами промене нешто у свом животном окружењу и допринесу побољшању квалитета сопственог живота и рада.
Код младих је неопходно развити осећај заједништва и солидарности како у непосредној околини тако и у свету, што је уједно и један од темељних циљева синдикалног рада, а млади би требали да буду снага која ће донети нове идеје и усмерити даљи развој синдикалног покрета.
Младима треба указати на искуства из света и упознати их са синдикалним активностима њихових вршњака из осталих делова Европске Уније и света уопште. Треба им такође указати на чињеницу да је за развој синдикалног покрета у свету неопходна сарадња са сродним организацијама на интернационалном нивоу како због размене позитивних и негативних искустава, тако и у циљу подршке будућим акцијама које ће се водити на глобалном нивоу. Није на младина свет остаје, већ младима свет остаје.
На основу свега реченог, јасно је да снага синдикалног организовања лежи у младима. Треба је пробудити.
Мирослав Грбић, професор историје
Мобил. 065/555-95-88
Mail: oglednovisad@gmail.com
Нема коментара:
Постави коментар